|
Argumentiranje je pokušaj dokazivanja istinitosti ili osnovanosti jedne teze, i stoga je važno znati šta su argumenti i kako se formuliraju. Navedimo par primjera:
1) Kada kiša pada, tada je ulica mokra. Kiša pada. Stoga je ulica mokra.
2) Kada kisa pada, tada je ulica mokra. Kiša ne pada. Stoga ulica nije mokra.
3) Kada kiša pada, tada je ulica mokra. Ulica je mokra. Stoga kiša pada.
4) Kada kiša pada, tada je ulica mokra. Ulica nije mokra. Stoga kiša ne pada.
Kod ovih primjera je skup rečenica (izjava) u kojima se tvrdi da zadnja rečenica (zaključak, odnosno konkluzija) slijedi iz prethodne tri rečenice. Te rečenice što prethode zaključku, nazivamo premisama. A, takav skup premisa kao i zaklučak koji se iz njih izvodi, nazivamo argumenat.
Osnovno pitanje učenja o argumentaciji glasi: Šta je važeći (opravdan) i obavezan (deduktivan) argumenat? Jedan argumenat je važeći (opravdan) onda kada je zaključak logično izveden iz premisa. A, obavezan (deduktivan) je tačno onda kada su sve premise tačne (istinite) i kada je zaključak logično (važeći, opravdano) izveden iz premisa, kao i kada nije moguće da je zaključak pogrešan.
Kod kojih, gore navedenih, argumenata možete intuitivno reći da su im zaključci obavezni (deduktivni)?
Argumenti (1) i (4) su obavezni (deduktivni), dok (2) i (3) nisu obavezni (deduktivni). Da bi sebi dočarali zašto (2) i (3) ne mogu biti obavezni (deduktivni), dovoljno je da pretpostavimo da je maloprije automobil za čišćenje ulica poprskao istu. U oba slučaja su premise tačne, ali zaključak može biti i pogrešan, stoga nije obavezan (deduktivan).
U filozofskoj literaturi je uobičajeno rečenice (premise) jednog argumenta pisati jednu ispod druge, a zaključak (konkluziju) na kraju, ispod horizontalne linije. Ta horizontalna linija preuzima funkciju riječi "stoga".
Tada nam ti primjeri izgledaju ovako:
1) Kada kiša pada, tada je ulica mokra.
Kiša pada.
----------------------
Ulica je mokra.
2) Kada kiša pada, tada je ulica mokra.
Kiša ne pada.
----------------------
Ulica nije mokra.
3) Kada kiša pada, tada je ulica mokra
Ulica je mokra.
----------------------
Kiša pada.
4) Kada kiša pada, tada je ulica mokra.
Ulica nije mokra.
----------------------
Kiša ne pada.
Da bi mogli reći kada je jedan argumenat (logično) važeći, mi moramo njegovu (logičnu) strukturu analizirati, i k tome (logičnu) formu argumenta naći.
Posvetimo se gore navedenim primjerima argumenata. Oni su svi sastavljeni iz (ne logičnih) rečenica kiša pada i ulica je mokra kojima su dodane tzv. logični pojmovi (izjave) Kada ... tada... i nije. Drugi (izjavno-)logični pojmovi bi bili npr. i i ili.
Dva argumenta imaju identičnu formu, kada jedan iz drugog može biti izveden, pri čemu se njegove nelogične rečenice mogu sa drugim ne logičnim rečenicama (iste vrste) zamijeniti.
U filozofiji je uobičajeno logične pojmove (izjave) zamijeniti sa simbolima. Npr. Kada... tada... se zamjenjuje sa →, i nije sa ¬. Formu argumenta određujemo s time što mu za nelogične rečenice primjenjujemo slova (ista slova za iste rečenice, različita slova za različite rečenice), a za logične pojmove (izjave) već pomenute simbole.
Na taj način nam ti primjeri izgledaju ovako:
1) A → B
A
---------
B
( Citaj: Kada je A, tada je B. Posto je A, stoga je B. ) - deduktivan argumenat
2) A → B
¬ A
---------
¬ B
( Citaj: Kada je A, tada je B. Posto nije A, stoga nije B. )
3) A → B
B
---------
A
( Citaj: Kada je A, tada je B. Posto je B, stoga je A.)
4) A → B
¬ B
---------
¬ A
( Citaj: Kada je A, tada je B. Posto nije B, stoga nije A. ) - deduktivan argumenat
Ponovimo: Jedan argumenat je obavezan (deduktivan) tačno onda, kada je važeći (opravdan) i kada je nemoguće da jedan argumenat iste logične forme, kod kojeg su sve premise istinite, ima pogrešan zaključak (konkluziju).
Primjer "Kada kiša pada, tada je ulica mokra." Preuzet je sa http://www.ph-heidelberg.de
|
